Predrag Dragutinovic

Academic CV

• Date of birth: 11. 2. 1972.
• 1991-1996: Basic academic studies of theology in Belgrade.  
• 1996-2001: Postgraduate studies at the Theological faculty in Bern (Switzerland) by Prof. U. Luz and Prof. U. von Arx.
• 1999: Master in Bern (Eine leserbezogene Einführung in das markinische Erzählwerk [110 p.])
• 2001: Working in the library of the Theological faculty in Belgrade.
• 2003–2007:  PhD studies at the Theological faculty in Athens by Prof. Ch. Karakolis.
• Mai 2007: PhD thesis in Belgrade (summa cum laude), Mission and Communication in Early Christianity. Christian Travelling as an Instrument of Unity of the Church in the New Testament and Apostolic Fathers.
• Since May 2008 lecturer for the New Testament at the Orthodox theological faculty of University of Belgrade (subjects: Introduction in NT, Biblical Hermeneutics, and World of NT).
• Since May 2014 associate professor for New Testament and head of Biblical Institute in Belgrade  
• Since May 2019 full time professor
• Fellow of SUNTRA (University Stellenbosch) and
• Member of the Colloquium Oecumenicum Paulinum and Studiorum Novi Testamenti Societas (incl. EELC)

Address

Prof. Dr. Predrag Dragutinovic
Faculty of Orthodox Theology
University of Beograd
Mije Kovacevića 11b
11060 Beograd
Serbia

Books

• Мисија и комуникација у раном хришћанству (2010) [18]
• Увод у Нови завет (2010) [19]
• Који чита да разуме: теме из Светог Писма Новог Завета (2015) [53]
• Interpretation of Scripture in the Orthodox Church. Engaging Contextual Hermeneutics in Orthodox Biblical Studies (2018) [86]
• Изведи из тамнице душу моју (142,7). Приручник за катихетски рад са лицима лишеним слободе, Београд (огледна свеска 2019).  
• Изведи из тамнице душу моју (142,7). Приручник за катихетски рад са лицима лишеним слободе, Београд 2020.  

Books, Аrticles (journals and volumes), and Reviews

1997

• „Увод у посланицу Римљанима светог апостола Павла“, Банатски весник, год. XVII, бр. 1-4 (1997) 43–53, год. XVIII, бр. 1-2 (1998) 46–54, XVIII, бр. 3-4 (1998) 41–53.

2000

• „Auslegung der Bibel in orthodoxer und westlicher Perspektive“, Богословље, год. XLIV (LVII), бр. 1-2 (2000) 205–209.

2002

• „Еванђеље као књижевна врста: разматрања о Еванђељу по Марку у литерарно- -историјском контексту“, Богословље, год. XLVI (LX), бр. 1 (2002) 53-69.
• „Завршетак Еванђеља по Марку“, Богословље, год. XLVI (LX), бр. 1 (2002) 71-78.
• „Пролог Еванђеља по Марку“, Богословље, год. XLVII (LXI), бр. 2 (2002) 15-26.

2003

• „Свадба у Кани Галилејској“, Логос 1 (2003) 179-190.

2004

• „Основе наративне методе и њен значај за тумачење Светог писма Новога завета“, Беседа, књ. 6 (2004) 119-142.
• „Thomas Söding, Više od knjige. Razumeti Bibliju, Kršćanska sadašnjost, Zagreb 2001, 390“, Беседа, књ. 6 (2004) 159-161.
• „Joakim Gnilka, Teologija Novog Zavjeta, Herder, Kršćanska sadašnjost, Zagreb 1999, 392“, Беседа, књ. 6 (2004) 163-165. Приказ.

2007

• „Предговор“ у: Удо Шнеле, Увод у новозаветну егзегезу, Београд: ПБФ 2007, 7-15.
• „Global Bible Commentary (изд. Daniel Patte и др.), Abingdon Press, Nashville 2004“, Богословље, год. LXVI, бр. 1–2 (2007) 222-223.

2008

• „Прво чудо Сина Божијег у Еванђељу по Марку. Тумачење Мк 1, 21-28“, Богословље, год. LXVIII (LXVII), бр. 2 (2008) 24-39.
• „Упоредни преглед Еванђеља – Синопсис (приредио Р. Кубат), Београд: Глафира, ПБФ 2008“, Богословље, год. LXVIII (LXVII), бр. 2 (2008) 216-218.

2009

• „Mission and Communication in Early Christianity. Christian Travelling as an Instrument of Unity of the Church in the New Testament and Apostolic Fathers“, Sacra Scripta, год. VII, бр. 2 (2009) 239-240.
• „Mare nostrum у служби Еванђеља: почетак хришћанске мисије у античком свету“, у: Библията и морето, София: И. Найденов 2009, 77-91.
• „Има ли смисла трагати за првобитним смислом? Теолошки значај историјско-критичке методе“, Саборност: теолошки годишњак 3 (2009) 1-17.
• „Нови домети историјске психологије Новога завета као теолошко-херменеутичке дисциплине“, Саборност: теолошки годишњак 3 (2009) 327-333.
• „Поредак у хришћанском дому: социолошко-еклисијални аспекти породичних односа у Кол. 3, 18 – 4, 1 и Еф. 5, 22 – 6, 9“, Богословље год. LXVIII, бр 2 (2009) 27-42.

2010

• Мисија и комуникација у раном хришћанству, Београд: Православни бого-словски факултет, Институт за теолошка истраживања 2010, 300 стр. ISBN 978-86- 7405-065-1.
• Увод у Нови завет: основи новозаветне науке I, Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања 2010, 224 стр. ISBN 978-86-7405-070-5.
• „Социјална правда у Новом завету: Једна скица“, Саборност: Теолошки годишњак, 4 (2010) 15-39.
• „Значај археологије за истраживања историјског Исуса. Херменеутика артефакта“, Саборност: теолошки годишњак 4 (2010) 355-359.
• „Mission completed? Η κατανόηση της ιεραποστολής στις Πράξεις των Αποστόλων του Λουκά“, Црквене студије 7 (2010) 55-65.
• „The First Miracle of the Son of God in the Gospel of Mark (Mark 1, 21–28). A Contribution to Mark’s Christology“, Sacra Scripta, год. VII, бр. 2 (2010) 185-201.

2011

• „Смисао или смислови библијског текста? Прилог за један херменеутички нацрт“, Српска теологија данас 2010, књ. 2: Зборник радова Другог годишњег симпосиона (ПБФ Београд, 28-29. мај 2010), уред. Б. Шијаковић, Београд: Институт за теолошка истраживања ПБФ 2011, 21-25.
• „Αικατερίνη Τσαλαμπούνη, Η Μακεδονία στην εποχή της Καινής Διαθήκης, Βιβλική Βιβλιοθήκη 23, Εκδόσεις Π. Πουρναρά, Θεσσαλονίκη 2002, 302. стр.“, Богословље, год. LXX, бр. 1 (2011) 172-175.
• „Новозаветна наука и савремене рели¬гијске студије“, Саборност: Теолошки годишњак 5 (2011) 291-296.
• „Нови завет и философија“, Саборност: Теолошки годишњак 5 (2011) 297-302.
•  „Οι περιοδεύοντες ιεραπόστολοι στη Συρία στο Ευαγγέλιο κατά Ματθαίον και στη Διδαχή“, Црквене студије 8 (2011) 153-163.
• „Књижевне форме тумачења Новог за¬вета и њихова рецепција код српских тумача“, Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 10, Зборник радова научног скупа (ПБФ Београд, 27-28. мај 2011), прир. Б. Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2011, 13-25.
• „Peter Kuhn (прир.), Gespräch über Jesus. Papst Benedikt XVI. im Dialog mit Martin Hengel, Peter Stuhlmacher mit seinen Schülern in Castelgandolfo 2008. Im Auftrag der Joseph Ratzinger Papst Benedikt XVI.-Stiftung, Mohr Siebeck, Tübingen 2010, 137 стр. ISBN 978-3- 16-150441-9“, Теолошки погледи, год. 41, бр. 2 (2011) 169-173.

2012

• „The Parables: A Theological Approach. Reading Parables in the Context of the Orthodox Church“, у: Gospel Images of Jesus Christi in Church Tradition and Biblical Scholarship. Fifth International East-West Symposium of New Testament Scholars, Minsk, September 2 to 9, 2010, Tübingen: Mohr Siebeck, 2012, 291-312.
• „Intentio auctoris. Смисао који аутор даје библијском тексту: првобитни и/или један?“, Српска теологија данас 2011, књ. 3: Зборник радова Трећег годишњег симпосиона (ПБФ Београд, 27-28. мај 2011), уред. Б. Шијаковић, Београд: Институт за теолошка истраживања ПБФ 2012, 11-18.
• „A σοφία kifejzés Pál szόhasználatában. Kísérlet egy szöveg-pragmatikus elemzésre“, у: B. György (прир.), Isteni Bölcssesseg Emberi Tapasztalat. Szegedi Nemzeközi Biblikus Konferencia 2011. szeptemeber 8–10, JATEPress, Szeged 2012, 79–88.
• „Значај критике текста за српске преводе Новог завета“, Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 11, Зборник радова научног скупа (ПБФ Београд, 23. децембар 2011), прир. Б. Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2011, 31-41.
• „Μιᾶς γυναικὸς ἄνδρα – 1Тим 3, 2 у сукобу интерпретација“, Богословље, год. LXXI, бр. 1 (2012) 63-72.
• „Lukas Vischer, Ulrich Luz and Christian Link, Unity of the church in the New Testament and Today, Cambridge: W. B. Eerdmans Publishing Company 2010, 254 str, ISBN: 978- 08028-6376-8“, Богословље, год. LXXI, бр. 1 (2012) 118-121.
• „Значај критике текста за српске пре¬воде Новог завета: део други“, Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 12, Зборник радова научног скупа (ПБФ Београд, 25. мај 2012), прир. Б. Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2012, 31-39.

2013

• „Weisheit und Liebe bei Paulus. Versuch einer text-pragmatischen Analyse des 1 Korintherbriefes“, Evangelische Theologie 1 (2013) 51-65.
• „Предговор“, у: О. Кулман, Држава у Но¬вом завету, Београд: Отачник 2013, 5-7.
• „Bischofsamt und Ehe im 1Tim 3,2“, Bib¬lische Notizen. Neue Folge 158 (2013) 119-134.
• „Psalm 110 im Neuen Testament und in der frühen Kirche. Von der Christologie zum Gemeindeaufbau“, Sacra Scripta 1 (2013) 96-109.
•  „Разумети ‘демитологизацију’“, у: Криза савремених језика теологије, прир. В. Вукашиновић, Београд: Институт за културу сакралног: Монс Хемус 2013, 59-73.
• „Von Jesus zu Christus oder von Christus zu Jesus. Exegetisch-hermeneutische Erwägungen zu Mk 1,1“, у: B. Geoergy (прир.), Jézustól Krisztusig. 24. Nemzetközi Biblikus Konferencia, Szeged: JATEPress 2013, 111-120.
• „Εντολή και παραίνεση στην Αγία Γραφή“, у: S. Zoumpoulakis (прир.), Η επιστροφή της ηθικής. Παλαιά και νέα ερωτήματα, Athens: Artos Zois 2013, 37-52.
• „James Buchanan Wallace, Snatched Into Paradise (2 Cor 12: 1–10). Pauls’ Heavenly Journey in the Context of Early Christian Experience, BZNW 179, De Gruyter, Berlin/New York 2011, стр. 391“, Богословље, год. LXXII, бр. 1 (2013) 257-261.
• „Значај критике текста за српске преводе Новога завета. Део трећи: перспективе за будући рад“, Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 13, Зборник радова научног скупа (ПБФ Београд, 21. децембар 2012), прир. Б. Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2013, 36-42.
• „Коментар као књижевна врста. Опште карактеристике“, Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 14, Зборник радова научног скупа (ПБФ Београд, 24. мај 2013), прир. Б. Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2013, 17-25.

2014

• „Коментар на Еванђеље по Јовану Емилијана Чарнића“, Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 15, Зборник радова научног скупа (ПБФ Београд, 14. децембар 2013), прир. Б. Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2014, 40-46.
• „Невоље с покривалом: позадина спора у 1Кор 11,2-16“, Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 16, Зборник радова научног скупа (ПБФ Београд, 30. мај 2014), прир. Б. Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2014, 30-36.
• „Читајући Павла с Агамбеном: Философски коментар на Посланицу Римљанима“, Теолошки погледи 3 (2014) 679-700.
• „‘Не више до онога што је писано’. Ерминевтички значај 1Кор 4,6б“, Богословље, год. LXXIII, бр. 2 (2014) 117-126.

2015

• Који чита да разуме: теме из Светог Писма Новог Завета, Београд: Хришћански културни центар „др Радован Биговић“: Православни богословски факултет, Библијски институт 2015, XIV, 278 стр. ISBN 978-86-85273-34-6
• „Апостолска моћ и немоћ: снага писане речи и слабост телесног присуства у 2 Кор 10–13“, Cрпска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 17, Зборник радова научног скупа (ПБФ Београд, 5. децембар 2014), прир. Б. Шијаковић, Београд: Православни бого¬словски факултет 2015, 19-26.
• „Еἴτε προφάσει εἴτε ἀληθείᾳ, Χριστὸς καταγγέλλεται (Фил 1,18). Апостол Павле у спору са браћом“, Српска теологија данас 2014, књ. 6: Зборник радова Шестог годишњег симпосиона (30. мај 2014), ур. Р. Поповић, Београд: Православни Богословски Факултет 2015, 361–366.
• „Die Schrift im Dienst der gesunden Lehre. Text-pragmatische Erwaegungen zu 2Tim 3,14-17“, Annali di storia dell’Esegesi 32/2 (2015) 309-324.
• „Is there Orthodox Exegesis? Engaging Contextual Hermenutics in Orthodox Biblical Studies“, Ortodoksia 55 (2015) 7-42.
• „У опасности на мору (2Кор 11, 26): путеви комуникације ранохришћанске мисије у античком свету“, у: Када Израил беше дете: зборник радова из библијске теологије у част професора Драгана Милина, прир. Р. Кубат, Београд: Православни бого¬словски факултет Универзитета, Библијски институт 2015, 49-58.
• „A. Merkt, 1. Petrus, Teilband 1, Vandehoeck - Ruprecht, Goettingen 2015“, Теолошки погледи 3 (2015), 744-745.

2016

• „The Holy Spirit and the Church in the Gospel of John. A Discourse Analysis of John 20,19-23“, у: The Holy Spirit and the Church according to the New Testament. Sixth International East-West Symposium of New Testament Scholars, Belgrade, August 25 to 31, 2013, ур. P. Dragutinovic, K.-W. Niebuhr, J. B. Wallace, WUNT, Tübingen: Mohr Siebeck 2016, 134-151.
• „Tobias Nicklas, Jews and Christians?: Second-Century „Christian“ Perspectives on the „Parting of the Ways“ (Annual Deichmann Lectures 2013)“, Теолошки погледи / Theological Views XLIX (1/2016), стр. 181–183.
• „Епистоларна биографија. Joш један покушај хронологизације посланица апостола Павла“, Богословље 1 (2016), 36-43.  
• „Ulrich Luz, Exegetische Aufsätze [Wissenschaftliche Untersuchungen zum Neuen Testament 357]“, Теолошки погледи XLIX (2/2016), 408–410.
• „Ernst Dassmann, Die eine Kirche in vielen Bildern. Zur Ekklesiologie der Kirchenväter [Standorte in Antike und Christentum 1 ; Stuttgart: Anton Hiersemann, 2010“, Теолошки погледи XLIX (2/2016), 410–412.
• „Ταῦτα πάσχω (2Tim 1,12) Wer verfolgt wen in den Pastoralbriefen?“, Ephemerides Theologicae Lovanienses 92/3 (2016) 469-486.
• „ΧΑΡΙΣ у 2Кор 8–9. Неке преводилачке недоумице и могућа решења“,  Богословље 2 (2016), 114-121.

2017

• „Μνημόνευε Ἰησοῦν Χριστόν (2Tim 2,8): Jesusgeschichte und Pauluserzählung in den Pastoralbriefen“, у: P. Dragutinović – T. Nicklas – G. Rodenbiker – V. Tatalović, Christ of Sacred Stories, WUNT II, Mohr Siebek, Tübingen 2017, 177-190.
• „Blažena Djevica Marija u pravoslavlju: sjaj Crkve i ikona ljudske ljepote“, у: Darija DAMJANOVIĆ BARIŠIĆ, Ivica RAGUŽ, Boris VULIĆ (prir.), Gospi Tekijskoj. Zbornik radova, Katolički bogoslovni fakultet u Đakovu, Đakovo 2017, 127-133.
• „Милост хоћу, а не жртвоприношење (Мт 9,12; 12,7)“ , Богословље 1 (2017) 64-72.
• “The Advantage of Having the Scriptures. An Exegesis of Romans 3,1-20”, in: C. Breytenbach (ed.), God's Power for Salvation: Romans 1,1-5,11, COP 23, Brill, Leiden 2017, 97-115.   ISBN: 978-90-429-3534-1
• C. R. Holladay, Introduction to the New Testament. Reference Edition, Baylor University Press, Waco, Texas 2017, Богословље 1 (2017) 219-221.  
• U. Luz, Theologische Hermeneutik des Neuen Testaments, Neukirchener Theologie, Neukirchen – Vluyn 2014, Богословље 1 (2017) 221-224.
• Th. J. Kraus – M. Sommer (прир.), Book of Seven Seals. The Peculiarity of Revelation, its Manuscripts, Attestation, and Transmission, Теолошки погледи L (1/2017), 205–209.
• A. Puig Tàrrech – J. M. G. Barclay – J. Frey – O. McFarland (прир.), The Last Year of Paul. Essays from Tarragona Conference, Juni 2013“, Теолошки погледи L (1/2017), 209–212.
• „Weisheit und Liebe bei Paulus. Versuch einer text-pragmatischen Analyse des 1 Korintherbriefes“, у: B. Šijaković (prir.), Durch Glauben Denken,  првобитно објављено у: Evangelische Theologie 1 (2013) 51-65 [39]
• „Увод у српско издање“, у: М. Мичел, Павле, Коринћани и рођење хришћанске херменеутике (прев. Фива Савковић), Манастир Градац 2017, VII – XII.  
• „Предговор“, у: М. Хенгел, Син Божји. Порекло христологије и историја јеврејско-јелинистичке религије, Sebastian Press 2017, 7-15.  

2018

• J. Dušek – J. Roskovec (eds.), The Process of Authority. The Dynamics in Tansmission and Reception of Canonical Texts, Theologische Literaturzeitung, Nr. 1 (2018)  Column 37–39.
• Cosmin Pricop, Die Verwandlung Jesu Christi, xviii + 378pp. (Tübingen: Mohr Siebeck, 2016) ISBN 9783161536953 (= Wissenschaftliche Untersuchungen zum Neuen Testament, 2. Reihe 422) € 99, Novum Testamentum 4/59 (2017) 102-104.
• Hirsch-Luipold, Rainer, Gott wahrnehmen. Die Sinne im Johannesevangelium. Ratio Religionis Studien IV. Tübingen: Mohr Siebeck 2017. Theologische Literaturzeitung, Nr. 9 (2018) Column 888–889.
• “New Testament Orthodox Hermeneutics in Eastern Europe: Background and Future Perspectives”, in Ch. Karakolis – E. Tsalabouni (прир.), Orthodox Hermeneutics of the New Testament, Volos 2018 (forthcoming)  
• “Voneinander lernen: Ökumenische Praxis am Beispiel der orthodoxen und christkathloschen Theologie”, Internationale Kirchliche Zeitschrift/IKZ 108 (2018) 270-272.
• “Две старозаветне катене у Посланици Римљанима (3,10–19; 15,7–13). Интертекстуалност и прагматика текста”, Богословље 77/1 (2018) 17–30.
• W. Grünstäudl, U. Poplutz, T. Nicklas (прир.) Der zweite Petrusbrief und das Neue Testament, WUNT 397, Mohr Siebeck, Tübingen 2017, стр. 357, Богословље 77/2 (2018), 215-217.
• Interpretation of Scripture in the Orthodox Church Engaging Contextual Hermeneutics in Orthodox Biblical Studies, Christian Cultural Centre – Biblical Institute, Belgrade 2018. ISBN 978-86-85273-44-5.
• Reviews: 1) Dimitrios Pasakos, Sinaxis, 2019, 95-96.
• Изведи из тамнице душу моју (142,7). Приручник за катихетски рад са лицима лишеним слободе, Огледна свеска, Београд 2018.

2019

• “Fundamentalist Tendencies in the Orthodox Biblical Scholarship. Some Exampels and Hermenutical Observations”, Bogoslovska smotra 89/1 (2019) 149-160.  
• „What Can Be Expected From An Orthodox Biblical Exegesis? Some Hermeneutical Reflections“, in: M. Meyer-Blanck (ed.), Christentum und Europa, XVI. Europäischer Kongress für Theologie (10.–13. September 2017 in Wien, Veröffentlichungen der Wissenschaftlichen Gesellschaft für Theologie, Evangelische  Verlagsanstalt, Leipzig 2019, 377-388.
• „The Parables: A Theological Approach. Reading Parables in the Context of the Orthodox Church“, у: B. Šijaković (ed.), Essays from Serbian Orthodox Theology Today, Faculty of Orthodox Theology, St. Sebastian Orthodox Press/Belgrade, LA 2019, 29-52  [32]
• „Is there Anti-judaisam in this Text? Some Reflections on Matt 23“, Sacra Scripta 1/2019, 30-41.
• Ulrich LUZ, Das Neue Testament. Wer, Was Wo für Einsteiger. Unter Mitarbeit von Nicht-Theologinnen und Nicht-Theologen, Patmos Verlag/TVZ Theologischer Verlag Zürich, Ostfildern/Zürich 2018, S. 185 (+Abkürzungsverzeichnis biblischer Bücher), ISBN 978-3-84361095-7, Sacra Scripta 1/2019, 110-113.
• Constructing Context: Test Case “Orthodox Biblical Scholarship”, in Ute Eva Eisen and Heidrun Mader (eds.), Talking God in Society: Multidisciplinary (re)constructions of ancient (con)texts. Rede von Gott in Gesellschaft: Multidisziplinäres (Re)konstruieren antiker (Kon)texte, Festschrift P. Lampe (forthcoming)
• Dohmen, Christoph / Stemberger, Günter, Hermeneutik der Jüdischen Bibel und des Alten Testaments, Studienbücher Theologie 1,2, Kohlhammer, Stuttgart 22019,  стр. 241., Теолошки погледи 2/2019. 493-495.
• „Да ли је апостол Павле био мистик: Одговор Григорија Паламе“, у: З. Матић (прир.), Видјехом свјет истиниј. Исихазам у животу Цркве српских и поморских земаља. Зборник радова научног скупа (манастир Тумане, 14. септембар 2019), Институт за систематско боголсловље ПБФ БУ – Одбор за просвету и културу ЕПБ, Београд – Пожаревац 2019, 19-27.   
• Изведи из тамнице душу моју (142,7). Приручник за катихетски рад са лицима лишеним слободе, Библијски институт ПБФ БУ, Београд 2019.

2020

• „Црква и држава. Скица новозаветних позиција“, у: Н. Божовић – В. Таталовић (прир.), Европа и хришћанске вредности: Путеви библијске рецепције, Библијски институт ПБФ – KAS, Београд  2020, 85-100.
• „Exegese des Neuen Testaments und die Kirche. Überlegungen eines orthodoxen
• Neutestamentlers“, у: M. Mayordomo / R. Hirsch Luipold (прир), Festschrift zum 89. Geburtstag von Ulrich Luz, BThSt, Vandenhoek & Ruprecht, Göttingen (forthcoming)
• Riley, Paul C. J.: The Lord of the Gospel of John. Narrative Theory, Textual Criticism, and the Semantics of Kyrios. ISBN 978-3-16-156830-5., Theologische Literaturzeitung (forthcoming)
• „Антиеванђеље по Великом инквизитору“, у Д. Џалто (прир), Савремена читања Великог инквизитора, Саопштења одржана на конференцији у Дому омладине Београда, 4. Децембар, 2019 (forthcoming)
• „Reading Gospel of John as a Story of Life and Death. Some Insights from the Anthropology of Storytelling“, у Cosmin Pricop / Tobias Nicklas / Karl-Wilhelm Niebuhr (прир.), New Testament Anthropology, Mohr Siebeck, Tübingen (forthcoming)
• „‘Не више до онога што је писано’. Ерминевтички значај 1Кор 4,6б“, Софиа 2020 (52) (forthcoming).  
• Art. „Timotheusbriefe“ Wibilex (forthcoming)
• Art. „Timotheus“ Wibilex (forthcoming)

Editorial

• The Holy Spirit and the Church according to the New Testament: Sixth International East- West Symposium of New Testament Scholars, P. Dragutinović, K.-W. Niebuhr, J. B. Wallace, WUNT I/354, Tübingen: Mohr Siebeck 2016.
• Christ of Sacred Stories, P. Dragutinović – T. Nicklas – G. Rodenbiker – V. Tatalović, WUNT II/453, Mohr Siebek, Tübingen 2017.
• Кубат, Р. – Драгутиновић, П. (прир.), Лексикон Библијске Егзегезе, Службени гласник/Библијски институт, Београд 2018.

1. Schrifthermeneutik im Kontext der Orthodoxie

In der zweiten Hälfte des 20. Jahrhunderts tauchte im Rahmen des vielfältigen interkonfessionellen Austauschs zwischen dem Westen und dem Osten das Konzept einer orthodoxen Hermeneutik oder orthodoxen Exegese der Bibel auf. Dieses Konzept wollte mit der Bibelwissenschaft im Westen ins Gespräch kommen und gleichzeitig eigene hermeneutische Ansätze vorstellen und vertreten. Im Blick auf Entwicklungen im Westen hat man in der orthodoxen Exegese meist eine Relativierung, Ablehnung oder Ignorierung der historisch-kritischen Methode hervorgehoben, den Rationalismus und Akademismus der westlichen Exegese kritisiert und demgegenüber die kirchliche Dimension der orthodoxen Hermeneutik stark betont, die sich der Hermeneutik der Kirchenväter der christliche Spätantike verpflichtet weiß. Diese allgemeinen Punkte versuche ich in meiner Forschung kritisch aufzunehmen und weiter zu reflektieren.

2. Pastoralbriefe

Die Pastoralbriefe lese ich als ein merkwürdiges Stück der Geschichte der christlichen Theologie. Für den heutigen Leser sowie den Leser, der „die Mitte der Schrift“ eher anderswo im Neuen Testament sieht, werfen die Pastoralbriefe viele Fragen auf. Ein Autor der pseudonym, also versteckt, schreibt, von Ferne durch einen Vermittler Aufträge mittteilt, autoritativ und nicht dialogisch auftritt, Frauen- und Andersdenkenden gegenüber feindlich gesinnt ist, streng hierarchisch denkt, zum Opportunismus gegenüber dem Staat aufruft, eine starke Institutionalisierung fördert, seine Feinde mit Namen nennt (wenn auch fiktiv) und damit der Verachtung der Gemeinde liefert, könnte vielen Lesern nicht gerade sympathisch vorkommen. Die Briefe sollen vorerst für sich analysiert werden, ohne dass man die die äußeren Kriterien formuliert, an denen die gemessen werden. Offenbar denkt der Autor der Pastoralbriefe, dass das Überleben der Kirche möglich ist, wenn sie in die umgebende Gesellschaft integriert ist, indem sie die Grundwerte dieser Gesellschaft bejaht und übernimmt; wenn sie ihre Identität an die apostolische Autorität des Paulus bindet und kompromisslos gegen die „falsche Lehre“ kämpft.

3. Mystik des Paulus

Für die orthodoxe Theologie und Bibelauslegung ist die Mystik bzw. mystische Erfahrung etwas Grundlegendes. In diesem Kontext interessiert mich, inwieweit mystische Elemente bei Paulus zu finden sind. Paulus war ein Mystiker, indem er gewiss bestimmte religiöse Erfahrungen hatte, die man nicht mitteilen kann, die dem menschlichen Versand entgehen, aber diese hat er nie als konstitutiv für die christliche Identität betrachtet. Seine frühchristliche Gemeinden waren auch „mystische Gemeinden“, weil sie der Ort des Geschehens der religiösen Erfahrungen waren, die alltäglichen Erfahrungen entspringen. Aber auch für sie, oder nach dem paulinischen Verständnis der Christusgemeinde, waren diese Erfahrungen kein Zeichen dafür, dass sie zu Christus gehören. Bestimmend für die christliche Identität sind Glaube und Liebe, die von mystischen Erfahrungen wohl begleitet werden können, aber nicht müssen.

4. Serbisch-Slavische Apokrypha

Jüngst habe ich die Serbisch-Slavische Apokrypha als Forschungsfeld in Betracht gezogen. Die gottesdienstliche Praxis und die Manuskriptsammlungen dieser Texte bezeugen, dass die biblischen Apokrypha meist als der Rest der kirchlichen Literatur betrachtet wurden. Sie wurden als allgemein akzeptierte Auslegungen der Heiligen Schriften betrachtet und angewendet, die einen anderen „Status“ als diese hatten - die Art und Weise des Kopierens beweist dies deutlich (zahlreiche redaktionelle Ergänzungen, Abkürzungen und Umordnungen). Sie wurden jedoch nicht als „apokryph“ im Sinne von „versteckt“ oder „verboten“ betrachtet. Sie wurden auch nicht als „pseudo-epigraphisch“ angesehen. Dies ist eine übliche Fehlvermutung, wenn man über Apokryphen spricht, was ein Ergebnis des irreführenden Begriffs selbst sein kann. Ihre Verankerung in einer Reihe von Gottesdienstbüchern und ihre Verwendung in der öffentlichen Lektüre kann dies beweisen. Sie wurden auch nicht einfach als nichtkanonische, sondern als Literatur „jenseits des Kanons“ betrachtet. Sie waren keine Untergrundliteratur und keine subkulturelle Literatur, obwohl dieses Bild oft mit ihnen verbunden ist. Das ist der Grund, warum sie vernachlässigt und sogar aus der allgemeinen Darstellung der serbischen Kultur, Kirchengeschichte und Geschichte der serbischen mittelalterlichen Literatur ausgeschlossen werden. Die zukünftigen Untersuchungen, die die mittelalterlichen Apokrypha als den wichtigen Teil der Geistesgeschichte behandeln sollten, könnten dieses Bild verändern und beginnen, diese faszinierenden Texte als integralen Bestandteil der christlichen Identität im Mittelalter zu betrachten.